Zoranov Blog

Ustupam prostor

2011-11-07T09:45:00.003+01:00

Priključujem se i ja akciji domaćih blogera.

Valjda ćemo pomoći da Srbija bude bolje mesto za nekog.

Stop trgovini decom

Kampanja organizacije Astra -- Anti Trafficking Action

maliVEliki ljudi

Kampanja organizacije maliVEliki ljudi

Bolje da znaš

Kampanja projekta Podrška u borbi protiv HIV/AIDS-a

Ujedinjeni protiv droge

Kampanja Ujedinjeni protiv droge

Osobe u razvoju

Kampanja organizacije Dečje srce

Bitka za bebe

Kampanja Bitka za bebe

Trendovi: Da se prebrojimo

2011-10-27T21:45:00.000+02:00

Mnogi su većpisali o broju korisnika različitih društvenih mreža. Tako smosaznali da u Srbiji na Twitteru ima 50,000korisnika, dok su podaci o Facebooku promenljivi. Uglavnom se svi slažu dase broj Facebook korisnika lako može saznati sa Facebooka. I sam Facebook takotvrdi. Čak su i neke ugledne agencije objavljivale ove podatke u formi svogPR-a.

Pa šta tu meni smeta?

Pa recimo da podaci koje nalazim zasigurno nisu tačni. Da li imam dokaz?

Naravno. Ako ukrstimo zvanične podatke o populaciji sa sajta Zavoda zastatistiku sa podacima uvidećemo jasan problem: za neka godišta imamo"malo" više korisnika Facebooka nego stanovnika.

Pa kako to sad?

Razlozi za to su zasigurno brojni, evo nekih pretpostavki:

- Nagradne igre sa lajkovanjem (koje su inače zabranjene po Facebooku,ali se kod nas naširoko koriste u svrhu promocije brendova), u kojima Facebookkorisnici, da bi skupili više Like-ova, otvaraju što veći broj profila sa kojihlajkuju svoj rad/sliku/komentar u cilju osvajanja nagrada

- Igrice u kojima je neophodno da ti prijatelji pošalju nešto kako binapredovao (FarmVille, CityVille, TopEleven...)

- Oba se svode na pravilo da jedan profil (zvanično i po pravilimaFacebooka, = jedan korisnik) može učestvovati samo jednom u igri/promociji

- Sledeći razlog je što ljudi samo povremeno koriste naloge (npr. samo uškoli) te zaborave šifre (tokom leta pa onda s jeseni otvore novi nalog jer imje to vrlo lako

- Mladi fejs koriste za “muvanje”, te da im njihovi dečko/devojka/bivšine bi bili upućeni u sve što sada rade, otvraju novi profil prilikomzapočinjanja nove veze

- Za razne prevare, muljaže, pretnje, zatim su tu i krađa identiteta,potrebe za anonimnošću u nekim grupama, razvajanje poslovnog i privatnogživota, razdvajanje naloga u kome su im prijatelji i roditelji, tetke i sl, odonog gde su im prijatelji samo drugari i sl. (jer korisnici ne znaju da koristeopcije privatnosti na Facebooku)

- Profile otvaraju i institucije, organizacije, kompanije jer ne umejuda otvore stranice/grupe (preneto je iz ranije društvenih mreža gde je sveimalo samo profil i gde nisu bile implementirane druge opcije)

I šta sad?

Ništa. Samo ne zaboravite: ne verujte slepo svim podacima koje vidite ipročitate, mućnite (svojom) glavom, preispitujte sve, sumnjajte i buditeradoznali. Saznaćete da iza sveta koji vidite na prvi pogled postoji sasvimdrugi, lepši, istinitiji i tačniji svet.

Trendovi: Pažnja!

2011-07-10T23:25:00.000+02:00

Jedna domaća reklamame je podsetila na temu o kojoj već dugo hoću nešto da napišem...

Verovatno se sećate priče o Beneton reklami iz '90-tih u kojoj se Hrvatdavi i doziva ljude da ga spasu, a onda Srbin vikne nešto sa obale, a Hrvat (kada shvati da bi gaSrbin spasao) odustane od želje da bude spasen... (ili obrnuto, ali svejedno...)

Da li to znači da Beneton promoviše rasnu netrpeljivost?

Nikako. Ideja je mnogo drugačija, da ne kažem suprotna. Ipak je motoBenetona "United Colors of Benetton", a prepoznatljivi visual jegomila slika lica ili ljudi različitih rasa, boja, starosti. Dakle, potpunosuprotno od onoga što se vidi u reklami.

Čemu onda anti-reklama?

Danas su ljudi preopetrećeni reklamnim porukama i teško im je privućipažnju. U tom smislu ostaje da se zapitate kako im privući pažnju ljudima kojidele iste ciljeve i iste ideale kao vaša kompanija?

Jedan od odgovora je prikazujući sasvim suprotne scene od očekivanih. Takoćete sigurno zainteresovati prave ljude i obezbediti da im je pažnja usmerenana vašu poruku. Možete pogledati sve idealekoje promoviše Beneton, a koji su prikazani kroz fotografije u okvirureklamne kampanje TheFashionist (da i naziv kampanje je kontraverzan). Čovek koji stoji iza ovihi drugih kontraverznih reklama je Oliviero Toscani, kreatornejkontraverznijih reklama u istoriji.

Koliko koristi ovo donosi oglašivaču?

Pa odgovor je sigurno negde između "donosi samo negativnepoene" i "svaki PR je pozitivan PR". Pravu cenu i efekte znajusamo oglašivači.

Svakako danas živomo u ekonomijipažnje u kome su ljudi preopterećeni informacijama ("informationoverload"), a vaša pažnja je vaš lični resurs za koji se bore oglašivači, vašiprijatelji, ljudi koje pratite na Twitteru... i verujte, nije im/ nam lako...

Domaća proizvodnja

Iz istog razloga (privlačenje pažnje), brojni brendovi praktikujunestandarne oblike oglašavanja (koliko ste puta videli da je stanica na TrguRepublike u Beogradu potpuno brendirana, umesto da ima samo par postera saporukom). Takva rešenja privlače više pažnje nego standardni formati oglašavanja.

Izvinjenje

Ukoliko ste dospeli na ovaj blog preko mog naloga na Twitteru iliFacebooku, izvinjavam se zbog uvrede (mada, ako ste stigli do ovog dela tekstai niste shvatili poentu, možda ne bi trebalo da se izvinjavam :) ). Ali tako funkcionišeprivlačenje pažnje: prikažeš poruku koja je relevantna za ciljnu grupu, ali saobrnutim značenjem. Ja mogu da se kladim da će ovaj moj tekst biti čitaniji odprethodnih. Sme li neko da se kladi u suprotno?

Trendovi: Napred - Nazad

2011-07-06T01:30:00.000+02:00

Pročitao sam danas vest o strategijiJužne Koreje da do 2015. izbaci knjige iz škole i uvede tablete. Zanimljivo, jeli?

Bilo bi "samo zanimljivo" da nisam naišao nakomentare na vest sledeće sadržine: "Zar treba da jednucivilizacijsku tekovinu - knjigu, zamenimo takvim stvarima??? To meni vise nijeknjiga i nikad biti nece. Mogu da zamislim dete koje uci da pise i da cita uzte tablete. Uzas!!!"

Užas ili ne?

Odmah mi se pojavila slika u glavi gde neko za vremeGutemberga kaže: "Zar treba da jednu civilizacijsku tekovinu - usmenu reč, punu emocija, koja se prenosioči u oči, i koja je interaktivna (možeš da prekineš onoga ko priča ako neštonisi razumeo i zatražiš detalje ili objašnjenja) zameniti nečim tako hladnim ibezličnim kao što su identične kopije škrabotina na papirima. Uzas!!!!"

Uz obe priče dodao bih i onu о zameni ploča CD-ovima(isti argumenti, uglavnom emotivni: bezlično, bez duše/šumova, previše čisto)

Dakle, tableti su civilizacijska tekovina, kao i knjiga,ploča ili CD (s tim da su knjiga, ploča i CD prevaziđeni, o tome više u tekstu Jane čitam knjige, ja imam Internet).

Evo nekoliko argumenata koji govore u koristi tableta:

1. Ekologija

Ekologija je danas veoma važna.

Upotreba tableta umesto knjiga znači da nema nepotrebnogštampanja knjiga (koje niko neće da kupi, udžbenika koji zastarevaju, habaju sei sl.). Šta više, nema uopšte seče šuma (samo plastika :) ).

Verujem (nisam uspeo da iskopam podatak) da je potrebnaelektrična energija za štampanje knjige veća od potrebne za čitanje iste natabletu. Za pisanje je definitivno potrebna ista.

Znači više šuma i kiseonika, manje zagađenja u vazduhu,manje efekta staklene bašte, emisije CO2...

2. Pismenost

Kao što je štamparska mašina učinila pisanu rečdostupnijom većem broju ljudi (čitaj jeftinijom), isto to radi i tablet. Na Amazonu možete videti da su knjige za Kindlemnogo jeftinije od štampanih vezija. A da ne govorim o tome koliko trebavremena i novca da vam pošalju knjigu iz inostranstva (kad se samo setim kolikoje moj Kotler putovao i na kraju i koštao...)

Mislim da Južnokorejska Vlada ima ovo na umu kao prvustavku - smanjenje troškova u obrazovanju, to čini obrazovanje dostupnijimvećem broju ljudi.

Znači da imamo za posledicu veću pismenost, i dostupnostnovih podataka, metoda, otkrića.... ali i stručna znanja koja se bržerazmenjuju (zamislite samo moguće efekte na medicinu: pronalazak leka za rakili sidu)

3. Druge promene

Postoje i neke promene koje ovo povlači sa sobom kao štosu suštinske promene značenja termina "da učimo zajedno" i sl. I kozna šta sve još dobro može da se izrodi iz ovoga, a da mi sada ni ne možemo dapretpostavimo?

I dok mi tako u Srbiji navlačimo ulevo i udesno, napred i nazad i kao mućkamoglavama, gledano sa strane jasno je da se vrtimo u krug i tapkamo umestu.

Trendovi: Facebook stranice brendova

2011-01-24T19:29:00.001+01:00

I dalje mi jeteško da pišem o temama vezanim za moj posao, ali ipak ne mogu da odolim. Današnjatema su Facebook stranice brendova.

Sada vlada pomamabrendova za Facebook stranicama, tako da sada na Facebooku možete videtistranice koje promovišu sve, od uložaka do wc šolja pojedinih proizvođača.

Zašto?

Pa pretpostavljamda je neko s vrha organizacije, na nekom belosvetskom seminaru (na)čuo kako je Facebookcool (trandy) i kako je tobudućnost i kako ljudi tamo provede vreme umesto ispred TV-a, te narediomarketingu se pozabavi time. Marketing je opet čuo da im je tamo ciljna grupa(urbani ljudi, viših primanja, mladi, kojima su brendovi bitni) pa izdvojiobudžet za ovaj komunikacioni kanal ili jednostavno dodelio posao „održavanjastranice“ nekoj osobi „koja se razume u Facebook“ (što znači da ima nalog jednopar godina) i eto nama još jedne besmislene stranice.

I koji jerezultat?

Divlje stranicekoje se bave samo zabavom ili određenim problemima:

- Krajfejsa 15.3.2011. Pogledajte zašto!

- Na kurcu tenosam

- Zbogda jedeš govna

imaju daleko višefanova od prosečnog brenda (sa izuzetkom ne oficijalnih stranica velikihbrendova koji su popularni u celom regionu poput Plazme)

Čast izuzecima, alistranice brendova uopšte nisu zabavne.

Mislim da marketingbrenda ne razume srž marketinga. Valjda su previše usuškani unutar svojih korporativnihzidina gde se sve vrti samo oko njihovih brendova, pa ne razumeju da ako nudesamo infromacije o promocijama tu neće dolaziti i ostajati ljudi. Tako je! Eureka! Srž marketinga su ljudi - potencijalnipotrošači, njihova interesovanja, navike i sklonosti, a ne proizvod.

Srž su ljudi (iliu našem slučaju fanovi brendova koji se opet mogu posmatrati kao potrošači)koje treba prvo privući, a onda i zadržati putem sadržaja (bilo da je onzabavan, ili da nudi neke nagrade ili neki drugi vid interakcije sa fanovimakoje je zanimljiv samim fanovima, a ne marketing menadžerima).

Drugo jenerazumevanje samog kanala, zbog čega ga tretiraju isto kao i bilo koji drugimedij (dakle, slanje informacija o promocijama), bez ikakve interakcije safanovima.

A kako bitrebalo?

Iskopati ono štoje zanimljivo ciljnoj grupi, a vezano za brend i imidž brenda, povezati ta 2 iosmisliti interakciju.

Naravno postoje idobro vođene stranice kao što su stranica Kit Kat Remake koji je isprvanudio nagradne konkurse, a sada zanimljiv sadržaj za vašu pauzu ili Vip Mobile sa organizovanjempovremenih dodela nagrada za svoje korisnike.

Dakle, dobrestranice imaju svoje moderatore koji se bave sadržajem (ljudima kojima je tajsadžaj interesantan), a ne samo nekog „ko se razume u Facebook“ da postavi parobaveštenja nedeljno (nažalost o tome „šta su ljudi iz marketinga radili nabrendu u toj nedelji“). Pored ovoga, dobre firme mogu imati i strategiju zasocialne mreže, ali o tome nekom drugom prilikom.

Ako Vam je ovaj tekst bio od koristi, možda biste želeli da pročitate i Trendovi:Kršenje pravila - tekst o nagradnim igrama kao vrsti animacije fanova naFacebook stranicama.

Koja je po vama najbolja domaća Facebook stranica nekog brenda?

Trendovi: Promašena tema

2011-01-11T22:50:00.004+01:00

Za oko mi jezapao jedan trend u oglašavanju, koji bismo generalno mogli nazvati „promašenatema“. Ona se manifestuje na različite načine, ali izdvojio bih sledeće:

- Delujekao da je reklama za jednu vrstu proizvoda, ali na kraju saznate da je zadrugu: tu spadaju sve porno reklame poput Supa C ili Kinder Bueno, ali i ozbiljnijepoput Raskamatite se(raskomotite se?) ili rekalma za IDEA koja je reklama za jednu Turskuseriju, reklama za prašak za veš koja je reklama za magazine o poznatima.Naravno, ne računam tu pogrešno shvaćene poruke iz reklama poput one „jednastrana konditorska kompanija tvrdi da kockanjihove čokolade ima teleportacijske moći“ kakve bivaju objavljene na Njuzu
- Delujekao da je reklama namenjena jednoj ciljnoj grupi, a ustvari je za drugu: recimou reklame za proizvode za tinejdžere i roditelje često stavljaju bake (iako oneskoro nikada nisu kupci tih proizvoda), i to uvek u sporednoj ulozi, i tako daizazivaju (pod)smeh. Primera ima koliko hoćete: Chipsy, Pipi i Gudi, Lion,... Naravno, ovde ne računam reklame koje imaju baku kao simbol, metaforu.Zloupotrebu dece u neću ni da pominjem.
- Neretko,kanali komunikacije nisu prilagođeni ciljnoj grupi koja bi trebala da kupiproizvod. Čak ćete na stranim kablovskim kanalima, na kojima se emituje samostrani program sa titlovima, naći kampanje za proizvode namenjene deci koja jošuvek ne umeju da čitaju. Mislite da se prašak za veš ne reklamira na sportskimkanalima? Varate se.
Pored ovih,postoje i druge kategorije koje bi se mogle podvesti pod „promašenu temu“.
Zašto se todešava?

Moje mišljenje jeda se vrši prevelik pritisak na agencije da budu „kreativne“. Kako agencijenisu sposobne da beskonačno izmišljaju nove stvari, one pribegavaju ovakvoj„zameni teza“ u kojoj je standardno rešenje za jednu situaciju primenjeno napotpuno drugoj situaciji (na kojoj deluje kao novo i sveže, drugačije).
Kao rezultatcelog ovog procesa javljaju se iste ili slične kampanje za različite kategorijeproizvoda, ciljne grupe i sl... (Kad bih ovde stavio neki jasan primer, tekstbi bio savršen, ali evo nečeg što je pri ruci: 1, 2, 3, 4, 5) Sa aspekta posmatrača(potencijalnog korisnika) ovo uvodi, ono što se u tehnici naziva „šum“ ili„spam“, ali bi se u nekim ekstremnim slučajevima moglo protumačiti i kaoprevarno oglašavanje. Šum utiče na to da smo još više pretrpani oglasnimporukama koje nam skreću pažnju, a koje uopšte nisu namenjene nama (jer proizvodi koji se oglašavaju tim porukama nisunamenjeni nama).

Šta je rešenje?

Iskreno, ne vidimni jedno. Ovakve reklame i dalje važe za „kreativne“ i osvajaju mnoga priznanjai nagrade. U takvom, komercijalizovanom svetu, ima malo mesta za ovakvu logiku.

Trendovi: Ja ne čitam knjige, ja imam Internet

2010-12-11T00:14:00.000+01:00

Gledao sam danasemisiju na RTS-u, nisam siguran kako se zove, ali to je onaj politički talkshow sa 3 tačkice u bojama zastave i popularnom voditeljkom. (Slobodno sezaprepastite što ne znam naziv ove popularne emisije i ime poznate voditeljke!)

Tema emisijeje (čini mi se) bilo obrazovanje (ili Kosovo). Jedan od gostiju je rekao nešto kao „Imao samtu čast da često razgovaram sa mladim ljudima iz Engleske, i oni, čak i dobriđaci, kažu »Ja ne čitam knjige, ja koristim Internet« i to kažu bez imalo srama“.

Verujem da bi sevećina (pogotovo starijih) oštro usprotivila ovakvim stavovima.

Ali ja ne mislimtako, jer:

1. Mozak (pamćenjei memorija) su nepouzdani

Kao što se možezaključiti iz mog postao korišćenu mobilnog telefona, ja jesam pristalica (Ajnšajnovog) stava dane treba pamtiti ono što se može naći na drugom mestu. Zbog ovakvog stava čestoimam problema na poslu, naročito zbog toga što sam u svakodnevnom kontaktu saklijentima (ništa ne znam da vam kažem uživo na sastanku; a preko telefona umemuz zadršku, ali samo ako sedim ispred kompjutera. Ako nisam pri kompjuteru, jasam tabula rasa). Alikritike (nadređenih) na svoj račun usled ovoga stoički podnosim, jer (nažalost)znam šta je alternativa. Naime, moje iskustvo me je naučilo da je ljudski mozak(pa makar bio i moj) vrlo nepouzdana „naprava“, te sam zbog toga imao problemau prošlosti. Ovi problemi su bili mnogo mučniji (od tabula rasa problema) i uzmnogo bolnije posledice.

2. Kapacitetmemorije je ograničen

Svakako dapostoji određeni limit po pitanju količine podataka koji se mogu uskladištiti umozgu (pa makar to bilo i između1 i 10 TB). Ako uz to uzmete u obzir da se obrazovanje u poslednjih 100godina proširivalo ne samo na nova polja (nano fizika), već i po dubini (napočetku 20. veka smatralo se da atom jeste osnovna i nedeljiva jedinicamaterije... danas imamo ne samno protone, neutrone, elektrone, već i subatomskečestice, a uz to i kvantnu teoriju, teoriju struna i sl...).

Postoje izvanična istraživanja koja potvrđuju neverovatan rast količine informacija kojudobijamo. Ona kažu da je prosečan čovek u 17. veku za vreme svog životnog vekaprimio manje informacija nego što se danas nalazi u samo jednom izdanju nedeljnikaNew York Times (InfromationOverload, prva rečenica u dokumentu).

Zbog toga verujemda u prosečan mozak ne može stati prevelika (u obrazovnom sistemu definisanakao „neophodna“) količina informacija. Takođe verujem da nove, interaktivnetehnologije pomažu u tome da mozak prihvati mnogo više informacija usled većegangažovanja uče(s)nika u procesu učenja.

3. Veštine suvažnije od znanja

Isto tako verujemda je bitnije razvijati inteligenciju, ali i veštine. Pre svega se odnosi naveštine pronalaženja informacija koje zamenjuju ogromne količine informacija.Nekad (u moje doba) su profesori govorili da je važnije da znamo da nađemo gdese nešto nalazi (u kojoj knjizi) i da to možemo da razumemo, nego da to znamo napamet.Mislim da je danas Google promenio situaciju u smislu da više ne treba dapamtite ni „indeks knjiga“ već je neophodno samo da imate „veštinukonstruisanja upita za pretraživače“. (Meni to veoma pomaže... tako sampronašao slikuza tekst o Individualnojodgovornosti, ali i linkove za prethodnu tačku... ubr, upit je izgledaoovako: „average person in 19th century likely todata as in newspaper human data information“, potreban rezultat sam dobio iz prve, na šta samveoma ponosan). Ako vam kažem da znam, kada me probudite u sred noći, da vamkažem koje je godine otkrivena Amerika, da li će to značiti da sam obrazovanili da posedujem nekakva znanja? Naravno da ne. Ako Vam kažem da uz kompjuterza 10 sec mogu da saznam taj podatak (zajedno sa detaljima iz Kolumbovebiografije) da li će vam to više značiti? Koga od ove dvojice biste prezaposlisli u svojoj firmi?

4. Informacije imajukratak životni vek

U današnje vremeturbulentnih promena (svi seminarski radovi su mi počinjali ovom, omiljenom mirečenicom) informacije se brzo menjaju (postaju netačne, zastarele,neupotrebljive). Ovo naročito važi za IT i srodna polja gde znanje koje stestekli na fakultetu ne možete da primenjujete ni ako se odmah po diplomiranjuzaposlite.

I kao šlag natortu:

- Did you know? 2.0

- Did you know? 3.0 (akovam nije dovoljno interesantno, gledajte samo ovaj video od 0:48)

- Did you know? 4.0

Dakle, razumem decu koja ne čitaju knjige (naročito ako razvijajuveštine za nalaženje podataka, koje se stiču iskustvom). I ne mogu ih osuđivatizbog toga što sam ja u svoj mozak smestio gomilu (sada već netačnih ibeskorisnih) podataka, između ostalog i relaciju da je znanje = knjiga, ali ida knjiga ne izgleda ovako.

Trendovi: Telekom

2010-12-06T23:54:00.000+01:00

Iako je ova tema većneko vreme aktuelna, čulo se mnogo mišljenja koja su u sukobu sa idejom Vladeda proda Telekom.

Ja ću se (kaopoznati ”kontraš”) ovog puta opredeliti da branim stav Vlade.

Mislim da jeVlada u pravu kada kaže da:

- Država Srbija(čitaj Vlada Republike Srbije) nije sposobna da upravlja Telekomom, zbog mnogopolitičkih faktora (čitaj stranaka na vlasti) koji smeštaju svoje ljude narukovodeće pozicije u Telekomu, umesto da Telekomom upravljaju stručnjaci. IVlada je svesna (pohvalno) da se ovo ne može promeniti (ovo nije za pohvalu,ali da možemo da promenimo Telekom bi bio isto što i Telenor – uspešno javnopreduzeće).

- Takođe, našbudžet nema dovoljno para za potrebna ulaganja u modernizaciju (ni u Srbiji, akomoli u okolnim zemljama u kojima Telekom poseduje licence).

Vi ćete naravnoizvaditi iz džepa onu priču o “najuspešnijemdomaćem preduzeću” i visokom profitu iskazanom u finansijskimizveštajima.

Da li ste se Viikada zapitali kako jedna telekomunikaciona kompanija na tržištu na kome “ljudinemaju para” ostvaruje tako visok profit (kada sve druge telekomunikacije usledkrize beleže padove)?

(Pritom stesvesni da u Telekomu, kao u svakom državnom preduzeću, ima „viška zaposlenih”čiji je jedini posao da dolaze u firmu svakog radnog dana, i koji odvlače mnogonovca bez generisanja ikakvog priliva).

Ja verujem da seistina krije u sledećem:

- Telekom ostvarujevisok profit na osnovu višegodišnjeg monopolističkog položaja, kada jesakupio mnogo korisnika koji nisu imali mogućnost izbora (ovo se odnosipogotovo na fiksnu telefoniju). Sada se vreme promenilo. Većini ljudi nijepotreban fiksni telefon – imaju dovoljno besplatnih minuta u nacionalnomsaobraćaju na mobilnom telefonu.

- Telekom imaveliki profit jer ne ulaže u neophodnu modernizaciju opreme i novetehnologije/usluge. Mislite da to nije istina: pogledajte dokle se stiglosa digitalizacijama centrala fiksne telefonije (da ne pričam o PCM uređajima idvojnicima). Pogledajte Internet protoke i cene (uporedite to sa nekomnormalnom zemljom, npr Rumunijom! Da, da, Ruminijom. Mislite da smo sličniRumuniji? U Rumuniji je cena za30Mbps flat - 750 dinara mesečno (sa PDV-om). A koliku brzinu Vi uSrbiji možete da kupite za 750 dinara? Nema ništa za te pare? A kolikokošta 30Mbps? Nema ni te brzine? Jeli? A da nije zato što je naš Telekom lošepreduzeće, koje propada?).

Da rezimiramo:

Sredstva koja jepotrebno ulagati na godišnjem nivou u nove tehnologije u telekomunikacionojkompaniji veličine Telekoma daleko prevazilaze njegov godišnji profit. Toznači, da ako želimo da se Telekom uskoro ne propadne (da ga ne pojedekonkurencija za 5-10 godina) treba da uložimo mnogo para. Iz budžeta (da, da...naših para... para poreskih obveznika, ko će drugi da ulaže u propalu državnufirmu, koju vode političari... sigurno je da neće Dojče Telekom ili TelekomAustrija – uostalom zbog toga oni ne bi kupili samo deo vlasništva u Telekomu (niko ne želi da kupi manje od 51%)... jer jošsamo fali da im pored svih zakonskih zavrzlama u Srbiji iz Vlade šalju ljude sa„preporukama“ za neko radno mesto).

Na osnovu togašto ne prati nove tehnologije i ne ulaže potrebne pare u modernizaciju (koja jeveoma skupa u ovoj oblasti) Telekom ostvaruje veliki profit. Ali to jeposledica prethodnog monopolističkog položaja. U uslovima konkurencije Telekomne može da posluje sa ovakvom organizacijom i strukturom kapitala. Konkurencijaga polako prestiže u domenu dodatnih usluga (na Telenoru mobilni flat Internetkošta 290 din mesečno sa PDV-om, a verujem da MTS neće skoro moći da ponudiuslugu sličnog kvaliteta po toj ceni.) Ne mogu ni da zamislim kako će izgledatifiksna telefonija kada Telenor počne da posluje i u ovoj kategoriji, za koju jeotkupio licencu.

Mislim da je Telekomu hitno potrebno ulaganje koje će ga učinitikonkurentnim i održati na tržištu. Kako država Srbija nema para za to, postaroj izreci „muko moja pređi na drugoga“ treba se što pre osloboditi balastazvanog Telekom. Ako mene pitate, ja bih ga prodao za jedan dinar.

Trendovi: Dragi čitaoci bloga, ja sam mrtav!

2010-12-03T00:06:00.002+01:00

Juče me je naTwitteru dočekala neprijatna poruka od, omiljene mi, Lady Gage:

Verujem da steveć čuli za ovu akciju u vezi sa HIV/ADIS-o. Ukoliko niste preporučujem Vam da prvopročitate tekst o ovoj akciji objavljen u magazinu Story,pa tek onda ovaj tekst. U svakom slučaju, ova akcija je poslužila samo kaoinspiracija za ovaj tekst.

Ono što menetrenutno brine su moguće zloupotrebe ovakvih akcija. Pri tom ne mislim nazloupotrebe humanitarnih fondova, kao što je slučaj KatarineRebrače, koje se mogu sankcionisati, i od kojih se možemo zaštiti, većjedne drugačije u kojoj mladi mogu početi da imitiraju svoje idole, jer to što njihoviidoli rade prilično kul.

Naravno da me nebrine to što bi mladi pokušali na ovaj način da prikupe sredstva za pomoć nekojmarginalnoj grupi. Brine me mogućnost da iskoriste ovu šemu radi sticanja ličnematerijalne koristi.

Zamislitetelegram tipa:

MAMA TATA - JASAM MRTAV DO DALJNJEG STOP AKO ŽELITE PONOVO DA PRIČATE SAMNOM POŠALJITE 2000DINARA STOP

koje šaljustudenti svojim roditeljima (možda će pre to biti SMS nego telegram, alitelegram mi se činio odgovarajućim, pošto je tradicionalni kanal za obaveštavanjeo smrtnom ishodu).

Ali ima i goreg. Većmogu da naslutim kako stotine korporacija istražuju mogućnost da iskoriste ovuideju radi povećanja profita. Pitate se kako? Pa evo kako (samo nemojte posleda kažete da sam im ja dao ideju):

Zamislite igrateFarmVille (farmu na Facebooku, za neupućene: nema mnogo veze sa Farmom na Pinku, ako se izuzmu ovce koje su u glavnojulozi u obe) i odjednom vam u igrici stiže poruka da je vaš komšija (vlasnikkomšijske farme), inače vaš dragi prijatelj sa Facebooka – NA SAMRTI! I da, akoželite da nastavi da živi, obrađuje svoju farmu, šalje vam ovce i pomaže vam navašim poljima - treba da uplatite 10 folara (Facebook valuta)! Ako se uz tostavi i vremensko ograničenje od samo nekoliko minuta da delujete ili da zauvekizgubite prijatelja (koji se može naljutiti što niste hteli da mu spasete životdajući 0.01$, i tako prestane da vam bude prijatelj), ne sumnjam da će većinaonih koji to mogu i uplatiti novac.

Ne igrate farmu,pa mislite da ste bezbedni... Razmislite o ovome: isto to Vam može učiniti Vašomiljeni telefonski operater (blokirajući Vam određene brojeve, bar dok nekupite dopunu „Dizanje prijatelja iz mrtvih“)!

Ja mislim da bi ovo moglo biti prilično isplativo po pomenute korporacije. Da li Vi mislite da ne bi uspelo?

Dragi čitaoci bloga, ja sam od sada, pa nadalje - mrtav. Ako želite da japonovo budem živ i pišem postove na ovom blogu, uplatite 50 din na moj račun. Ili bar napišite neki komentar.

Razotkrivanje mitova: Blogovanje sa mobilnog

2010-12-02T22:59:00.003+01:00

Već neko vremeposedujem HTCDesire (zbog čega ću Telenoru još neko vreme dugovati neke pare, ali to jedruga priča) i vrlo brzo sam se navikao na njega. Kao i svaki drugi telefon,vrlo brzo je postao neizostavni deo mog života, a Android platforma mi se sadčini sasvim prirodnom (iako je prelazak sa Symbiana S60 na Android 2.2 bioveoma mukotrpan i bolan). Kako, po preporuci iz knjige (Menadžerza 1 minut, str. 35), nikada ne pamtim brojeve telefona, adrese, obaveze, nitinosim sat - telefon je za mene sve: od sata i imenika do rokovnika, podsetnika,budilnika, šoping liste (pokazalo se kao prilično korisna aplikacija), notesaza ideje, čuvara zapisa o dugovima, sertifikata za online plaćanja, USB fleša,ali i mp3 plejera... e, da, on je i telefon, naravno. A vidim da će vrlo skoropostati i novčanik.Očekujem da se uskoro pojave i ključeviod stana i kola u vidu aplikacije za Android, pa da ispraznim sve iz džepova...

Osim svih ovihfunkcija koje su moji telefoni prihvatali, jednu po jednu, kako su dolazilinovi modeli, pitao sam se da li je smart phone upotrebljiv za neštoekstremnije, odnosno da li može da zameni laptop u nekom segmentu (koji može dadonese neke prihode)? Tako sam došao na ideju da pokušam da napišem post korišćenjemisključivo telefona.

Rezultat?

Tekst koji čitateje napisan isključivo na mobilnom telefonu...

Iako servisi zablogove nude neke alate koji uprošćavaju i olakšavaju rad sa blogovima, međukojima je i email2blog, ipak postoje brojne prepreke na ovom putu mobilnogblogera.

Najveći problem jeposledica malog ekrana (ili meni trebaju naočare sa velikim uveličavanjem) čimese gubi na preglednosti celog teksta. Zbog toga je teško skakati pogledom sajednog dela teksta na drugi i ubacivati neke teze za kasniju razradu. Zbog togase može desiti da ste neku misao ponovili ponovili u tekstu ili da neke idejeostanu .

Za razliku odsamog pisanja bloga, sporedne stvari (ustvari najvažnije stvari zaprofesionalnog blogera) poput praćenja statistike na Google Analytics-u, iliprijavljivanje na blog agregatore gotovo da nije moguće obaviti sa mobilnogtelefona (jer u nekim browserima neki sajtovi ne rade, te morate da menjatebrowser-e... domaći agregatori uglavnom nemaju verzije prilagođene mobilnimtelefonima...).

Zbog svega ovoga,proglašavam mit pisanja bloga na mobilnom telefonu (u skladu sa pravilima Mythbustersa): „mogućim,ali malo verovatnim“ (plausible).

Ako i ti imaš iskustva sa blogovanjem, ili drugim poslom koji si(pokušao da) obaviš sa mobilnog telefona, slobodno ih podeli sa nama ukomentarima na ovaj tekst.

Trendovi: Ako je X=125, a Y=13, mislite da je X+Y = 138 ili da je X+Y ≤ 0?

2010-11-29T23:00:00.001+01:00

Inspirisan izjavama političara počeo da pišem ovaj tekst. Međutim, bio sam prespor i odgovori naneke od iznetih stavova su već objavljeni. Ali na sreću (po moj blog, inače na žalost),ima dovoljno izjava koje su kao stvorene za opovrgavanje...

Pa, da počnemo...

Da li možete dazamislite sledeću vest:

Odgovarajući na pitanja zaposlenih u proizvodnji, direktorkompanije je ocenio da bi idealan broj članovaupravnog odbora za preduzeće te veličine bio 13 (umesto postojećih 22 člana + 4zamenika generalnog direktora), a broj direktora sektora 125 (umesto sadašnjih250).

Iz ovoga ćemonapraviti matematički zadatak.

Pitanje je, kada se izvrši racionalizacija ukompaniji na idealan broj funkcionera, za koliko će se smanjiti brojzaposlenih?

Jasno je da je:

250 – X = 125

X = 125

Kao što je jasnoi da je:

26 – Y = 13

Y=13

A broj za koji ćese smanjiti broj zaposlenih je X+Y = 138.

Međutim, upolitici je normalno izjaviti ovako nešto:

Odgovarajući na pitanja studenata, predsednik jeocenio da bi idealan broj ministarstava za državu poput Srbije bio između10-15, a broj poslanika između 100-150, ali je naveo da "ne treba imatiiluziju da bi to samo po sebi smanjilo broj zaposlenih u državnoj upravi".

Iz čegaproizilazi da, za X i Y iz prethodnog zadatka (što je ustvari isti zadatak),važi da broj za koji će se smanjiti broj zaposlenih X+Y:

X+Y ≤ 0

Iz čega ledi daje 138 ≤ 0

Da li je tomoguće? Nije. Jer to bi, samo po sebismanjilo broj zaposlenih!

Nažalost, malo jeonih koji će reći mućnuti glavom i reći da je to laž (makar indirektno kao Ima leka za odliv mozgova iako je Predsednik rekao da nema leka za odliv mozgova),ostali će samo klimnuti glavom i sleći ramenima. Neki će čak reći „Pa, jestetako...“.

E, pa nije! Mojaglava ne služi samo za klimanje...

Jasno je da smanjenjebroja ministarstava ne vodi do smanjenja broja zaposlenih (ili bar ne u istombroju), ali nama i ne bodu oči zaposleni već pare koje (nam) uzimaju. I ako,umesto samo jednog ministra budemo plaćali jednog sekretara - to je većnapredak u racionalizaciji državne uprave i svakako je ušteda (naših) para.

Takođe, niko mene može ubediti da prepolovljavanje broja poslanika neće uštedeti 50% para kojeodlaze na zarade i putne troškove (da neće možda dva puta dnevno da putuju naposao?).

Dakle, ako je X=125 i Y=13, za mene X+Y nikada neće biti manje ilijednako nuli!
Matematika je jasna.

Trendovi: Individualna odgovornost

2010-11-27T21:25:00.000+01:00

Pri mojojnedavnoj poseti Amsterdamu (mada je septembar već davno prošao, ali su(o)sećanja još uvek snažna), u razgovoru sa lokalcima nismo odoleli da ih neupitamo: „Kako to da sloboda konzumiranja lakih druga ne ometa privreduHolandije?“, jer po našoj zamisli, svi Holanđani bi trebalo da budu non-stopuduvani i da dolaze takvi na posao... a Holandija bi trebalo da izgleda neštokao rajna zemlji (sami odaberite sliku sa linka koja vam se sviđa, uglavnom imaju punodima, i nasmejane ljude).

Pitanje, koje smodobili umesto odgovora, bilo je dovoljno: „Pa, jel kod vas dolaze svi pijani naposao?“ (možda ne svi, ali deo svakako da J). Odgovor se svodi na vrlo jednostavnu stvar -postoji određena individualna odgovornost, čak i kada postoje određene slobodei izbori, koja tera čoveka da sledi određene norme (društveno prihvaćene normeponašanja).

Kako jekapitalizam kod nas došao naglo (što se mene tiče, 25 godina – ceo moj život,je prilično sporo), našli smo se u jednom procepu u kom smo dobili slobode (kakve-takve)i prava na izbor, a ni za jedno nismo bili pripremljeni. Čini mi se da je jednaod najbitnijih veština kojom nismo ovladali, a koja nam je neophodna zasavladavanje (preživljavanje!) demokratije, kapitalizma, tranzicije,privatizacije (zovite sistem kako vam je volja) upravo individualnaodgovornost.

Moguće je da sunedostaci ovoga još pogubniji nego što se to na prvi pogled čini, jer i onikoji imaju osećaj individualne odgovornosti, zasnivaju ga na normama društvakoje datiraju iz devedesetih, kada su poprilično erodirale. Kao posledica sejavljaju korupcija, krađe, afere, kriminal, niska produktivnost, privreda bezinovacija i preduzetništva i dr.

Individualnaodgovornost je unutrašnja sila u pojedincu, koja Amerikanca npr. tera dauplaćuje sebi penzijsko osiguranje (čak i kada mu je država dala tu slobodu dato ne čini), koja održava Holanđane u „neizmenjenoj svesti“ tokom radnogvremena, uprkos pravu da „izmene svest“, ali je to i sila koja pokreće novetrendove (ekologija i zaštita životne sredine), inovacije u privredi(električna vozila, GM hrana)...

Individualnaodgovornost je samoodgovornost, shvatanje da, ako ti nešto ne učiniš za sebe,niko drugi neće doći da to učini umesto tebe (nikakva društvena ustanova,organizacija rada i slična udruženja koja postoje u socijalizmu).

Nažalost, mi smoiz jednog drugačijeg sistema, u kom je postojala odgovornost države (da namplaća studije, da nam daje posao, da nam nalazi posao, sećate se i sistematskihlekarskih pregleda, masovnog snimanja pluća...), uskočili u drugi, gde postojiodgovornost pojedinca (za sebe, za porodicu, za društvo... treba sam sebi danađeš posao, ili da se samozaposliš, a po mogućstvu i da zaposliš i druge usvojoj kompaniji), a da nam niko nije objasnio razliku i rekao šta sad treba daradimo. Tako smo se našli u procepu u kom se slabo snalazimo.

Šta treba daradim? Ima li neki kurs za to?

Jasno da kursa nema.Još. Ali ako ste se upitali šta je to što treba da promenite, da uradite da bistepopravite situaciju i pomogli sebi da se snađete u novom okruženju - na dobromste putu. Jer, upravo to je individualna odgovornost!

U ruci: Google put

2010-11-22T23:26:00.000+01:00

Započinjem jošjednu seriju tekstova ovog puta vezanih za proizvode koje sam koristio i kojepreporučujem (koje sam imao „u ruci“). Ako očekujete priču o velikim brendovimai proizvodima koji se kupuju u prodavnici, prešli ste se.

Kao prvu stvarkoju predstavljam izabrao sam knjigu „Google put“, Bernara Žirara koju samkupio na sajmu knjiga u Beogradu i čije sam čitanje upravo završio. Knjiga imanesrećan naslov koji ne kazuje ama baš ništa (pogađam da su u skladu salicencom morali da zadrže Google u originalnom obliku kako bi tu mogao da stojilogo na koricama, a da bi se u slobodnijoj verziji prevoda knjiga zvala Guglovput), rekao bih da je mene prilično iznenadila svojim sadržajem.

Knjiga se oslanjana sposobnost Googla da se ponaša kao švajcarski nož (kako ga je definisala Marisa Mejerpotpredsednik Googla za Istraživanje proizvoda i iskustva korisnika).

Preduzetnik umeni se uvek pitao da li je moguće da takva imperija, kao što je Google, sa30,000 zaposlenih nastane kao rezultat puke slučajnosti? Koliko treba bitigenijalan pa stvoriti takvu kompaniju od nule... kako sa njom izaći na berzu,obezbediti kapital, ali ne dozvoliti vlasnicima da utiču na menadžerske odlukeu kompaniji, proizvode i sl.

Da li ste sezapitali zašto su sve velike globalne IT firme koncentrisane u jednoj američkojdržavi? Zašto su baš u toj državi? Mislili ste da je to slučajnost?

Pa nije. Ovaknjiga mi je pružila priličan broj odgovora na gornja pitanja, ali me nateralai da razmislim o svemu pomenutom...

Preporučujem jesvim ljudima koji se bave manadžmentom, preduzetništvom, idejama i medijima,jer može pružiti mnogo odgovora na pitanja, ali vas i navesti da se zapitate...

Izdavač je Dobraknjiga na čijem sajtu možete naći i više informacija o samoj knjizi.

Razotkrivanje mitova 2: Da li je Srbija (opet) izašla iz recesije?

2010-11-19T00:32:00.000+01:00

Ponet najnovijomvešću o tome kako smo izašli iz recesije (znam, nije nova vest, vi ste čitali ujanuaru), zapitam se šta tu ne valja?

Naši političarikao da veruju u staru narodnu: ako neku laž ponoviš dovoljno puta onda ona postajeistina. Sudeći po istoriji, to dosad nije uspevalo.

No, ostavimo lažipo strani i vratimo se temi. Tema je Recesija u Srbiji

Teorija

Šta je uopšte recesija?

Prema enciklopediji, recesija je makroekonomska pojava kojomse označava da jedan privredni sistem beleži opadanje bruto-domaćeg proizvoda utoku najmanje dva uzastopna kvartala (tromesečja).

I tu je svejasno.

Završetakrecesije je stvar koja je diskutabilna...

Naime, ona se uteoriji retko pominje. Zvanične definicije u enciklopedijinema (osim vrlo dramatičnog rezultata sa imenom „Biće krvi“, za koji se iskrenonadam da je greškom upao ovde.) Stoga je svako napravio svoju definiciju. Takosvoju definiciju ima Microsoft(?!?), Time,ali i svaka šuša.

Kad smo kod šuša,domaće šuše vole definiciju koja kaže da jedan kvartal sa pozitivnim rastomBDP-a znači da nema više recesije (zgodne li definicije). Iako je, potpunologično da su za to potrebna 2 uzastopna kvartala sa rastom.

Praksa

Kretanje BDP-a pokvartalima možete naći na sajtu Zavoda za statistiku. Izveštaj izgleda ovako.Obratićemo pažnju samo na Stope rasta desezoniranog bruto domaćeg proizvoda uRepublici Srbiji, u stalnim cenama 2002. godine (promene, prema prethodnomkvartalu, %).

Dakle, posle Q32008 (jer su Q2 i Q3 imali negativan rast) moglo se konstatovati da je Srbijaušla u recesiju, stoga je dotična izjava čoveka kojikuva kafu data u Q1 2009 - laž, jer je domaća privreda u tom trenutku već bila u recesiji.

I da li smoizašli iz recesije?

Po šušama -jesmo. Najmanje dvaput.

Prvi kvartal sa rastom je bio Q3 2009, ali je onda ponovo Q42009 bio negativ (ali pošto nije bilo 2 uzastopna kvartala, nismo ponovo ušli urecesiju). Te je Q1 2010 bio pozitivan, što bi značilo da opet nismo urecesiji, iako nismo ni bili prethodno...

Po ozbiljnimljudima, jesmo, mada veoma tesno. Rast na 2 uzastopna kvartala od 0.3 i 0.8% uQ1 i Q2 2010 je prilično diskutabilan rast (nisam siguran kolika je greška u merenju,ali ne može biti daleko). Stoga je moguće da, ako sad proglasimo izlaz izrecesije, uskoro zapadnemo u novu...

Što i nije takološe (za šuše)... Izaći ćemo mi i iz nje (jedno 5-6 puta).

A za kraj, štaste vi uradili kako bismo izašli iz recesije. Ništa? Jebite se!

Trendovi: Kršenje pravila

2010-11-03T01:46:00.002+01:00

Iako sam započeoovaj tekst sa nemerom da pišem o tome „kako se danas više od polovine ljudi urazvijenim zemljama bavi poslovima koji nisu postojali u doba njihovog rođenja“,ipak sam odlučio da bacim par redaka o jednom drugom fenomenu, fenomenu Facebooklike-ovanja.

U želji daprošire listu „fanova“, vlasnici Facebook stranica vrlo često organizujupromocije, najčešće sa simboličnim nagradama (mada je bilo i vrednijih, da negrešim dušu).

Pitaćete se: očemu ima tu da se piše?

O tome da seprilikom organizovanja ovakvih promocija (skoro) uvek dešavaju stvari posledećem algoritmu:

1. Do proglašenjapobednika svi ćute, i niko se ne buni

2. Kadaorganizator proglasi pobednike, dešava se sledeće:

Jedna grupa ljudi (obično učesnici koji nisu dobili nagrade) tvrde da su pobedniciučesnici izigrali konkurs glasovima sa lažnih profila (kasnije sledi definicijalažnog profila). Druga grupa (obično nisu učesnici konkursa) tvrde da je konkurs namešten ida su organizatori pokupili sve nagrade za sebe i za svoje prijatelje,pravdajući to prijateljstvom između svih dobitnika i identičnom listom profilakoji su Like-ovali sve (ili bar većinu) dobitnih radova.

3. Organizator sepravda da ne može ništa da uradi, jer su pobednici proglašeni u skladu sapravilom – „pobednik je onaj čiji rad dobije najviše Like-ova“.

Šta se ustvari desilo?

PONAŠANJEDOBITNIKA

Prvo pobednici sudobili glasove sa drugih naloga čiji su vlasnici oni sami. Iako Facebookzabranjuje da imate više od jednog naloga i obavezuje korisnike da koristesvoja prava imena, to se u praksi ne sprovodi. Facebook je obavezuprijavljivanja lažnih profila prepustio korisnicima i svako može da prijavilažan profil (Facebook će od vlasnika verovatno tražiti lični dokument saimenom i ako vlasnik profila ne dostavi taj dokument, njegov profil više nećemoći da se koristi).

Ako želite dokazo postojanju lažnih profila možete uporediti broj ljudi starosti 15-20 godina uSrbiji: 518,907 duša prema SZS, dok naFacebooku za isto starosno razdoblje postoji 1,104,880 naloga za Srbiju,odnosno skoro 2 x više.

Dakle, lažnimprofilom u gornjem tekstu se smata profil iza kog ne stoji jedinstvena osoba(koja ne bi stajala i iza nekog drugog FB profila).

Ovakvi „lovci nanagrade“ se pojavljuju u većini konkursa, i dovoljnim brojem glasova odnosenagrade. (Kada smo već kod krađa i prevara radi ličnog interesa, izgleda da jeizreka da „svaki narod zaslužuje vlast koju ima“ tačna...)

Sa stanovišta dobitnika,oni su sve učinili u skladu sa pravilima konkursa, iako su prethodno prekršiliniz pravila Facebooka, ali ko još čita pravila (ionako je i organizator prviignorisao pravila).

PONAŠANJEPOBEĐENIH

Kako ja, popravilu, ne verujem u teorije zavere, nisam pristalica ideje da su konkursinamešteni, i iskreno verujem da organizatori čine sve da privuku svoje fanovena svoju stranicu, da privuku i njihove prijatelje, kao i da ih zadržedeljenjem poklona. Ti pokloni za veće firme svakako nisu bitan izdatak.

Stoga ćemo sekoncentrisati na pobeđene koji su uvideli povezanost dobitnika, identičneglasače kod svih dobitnika i slično. Sve što oni mogu da urade (poobjavljivanju pobednika) jeste da se žale. Oni nisu reagovali na vreme i naispravan način (oni, po pravilu, treba da prijave lažne naloge Facebooku, i tou toku same igre, iako to ne garantuje da će lažni profil biti ukinut na vreme– do objavljivanja rezultata igre).

PONAŠANJEORGANIZATORA

Organizator poobjavljivanju konkursa više nije u mogućnosti ništa da uradi.

Jer, ako nedodeli nagrade profilima koji stoje iza radova sa najviše glasova (u skladu sasvojim pravilima) rizikuje tužbu od dobitnika (vlasnika radova sa najvišeglasova), koji tehnički i jesu pobedili.

Ako im dodelinagrade, dobiće negativan PR (uz pretnju prijave Tužilaštvu sa visokotehnološkikriminal) od strane gubitnika koji će se sa razlogom osećati izigranima.

NARAVOUČENIJE

Nema puno toga dase kaže, osim da organizatori treba drugačije da pripreme svoje promocije.

Jasno je da najjednostavnijaalternativa poput „nagrade za prvih X koji ostave poruku Y“ (Vip, MTS) ne donose novefanove u grupu, ali se dolazak novih fanova može organizovati na drugačijinačin (oglašavanjem stranice na Facebooku). Sledeća opcija je da organizatordonese odluku o pobedniku (Upozorenje: javiće se ljudi opisani kao pristaliceteorija zavere sa stavom da su nagrade podelili organizatori među sobom). Drugeopcije su kreiranje aplikacije, kako to sam Facebook predlaže i konsultacije saFacebookom u vezi svake ovakve promocije, u skladu sa pravilima.

Ako ste primetili ovo pravilo u nekom konkursu na FB, postavite link u komentarima.

Hvala.

Razotkrivanje mitova: Struja i gas u Srbiji su najjeftiniji u Evropi

2010-10-30T16:15:00.001+02:00

Čitajući različite tekstove po medijima, svi se nekada zapitamo da li novinari/Vlada stvarno misle da smo mi toliko glupi? U nekim tekstovima su laži i kontradiktornosti toliko upadljive da je to neverovatno. Zbog toga sam rešio da počnem da se bavim razotkrivanjem (mitova) ovakvih plaćeničkih tekstova, inspirisan Myth Busters serijalom sa Discovery kanala, a u skladu sa krilaticom Don't hate the media, become the media.

Stoga vam predstavljam prvi tekst iz serije razotkrivanje mitova, posvećen ceni struji i gasa u Srbiji, inspirisan tekstom objavljenim na B92 ali i komentarima u kojima su ljudi ukazali na brojne nepravilnosti u kalkulaciji.

Prema EPS-ovom godišnjem izveštaju, u 2009. godini, prosečna cena po KWh u niskonaponskoj mreži je 4.623 Din/kWh (što je 5 evrocenti, kako i stoji u B92 tekstu).

U istom izveštaju stoji i da je „bruto konzum“ (što bi trebalo biti količina prodate električne energije) u 2009. godini 33.292 GWh, što kada uradimo domaći iz matematike ispada:

4.632 Din/kWh x 33,292,000 kWh = 154,208,544 Din

Slična cifra stoji u bilansu uspeha EPS-a: 154,206,555 Din. Reklo bismo da je to OK, da se cifra razlikuje usled smanjenog procenta naplate, ostalih EPS-ovih usluga i sl...

Ali, naravno ima jedna začkoljica: cifre u bilansu uspeha EPS-a su u hiljadama dinara!

Dakle, EPS-ovi prihodi su ustvari 1,000 puta veći od iznosa prosečna cena puta količina prodate električne energije. Pa, kako?

Da ja imam kompaniju sa ovakvim pokazateljima, možda me i ne bi interesovalo „kako“?

Siguran sam da „stavovi“ u računu poput: naknadne za merno mesto i ostalih imaju značajan uticaj, ali ovaj deo ostaje nedokučiv, dok EPS svoje prihode ne razloži i po uslugama.

Dakle, to je potrencijalna prva velika prevara.

Ono što definitivno jeste PRVA PREVARA JESTE TARIFNI SISTEM, odnosno količina na kojoj se gleda iznos.

U EU postoje dva standarda: 3,500 i 7,500 kWh godišnje.

Za količine od 3,500 kWh (pod pretpostavkom jednake mesečne potrošnje, 30% u nižoj tarifi), iznos na EPS računu bi trebalo da bude 1,112.01 Din, što je 3,813 Din po kWh.

Za količine od 7,500 kWh (iste pretpostavke) ispada 2,715 Din, odnosno 4,343 Din po kWh.

(Moguće je da moja računica nije tačna, jer su sabrane samo stavke za aktivnu energiju i merno mesto. Ako neko ima račun sa oko 300 kWh ili 625 kWh neka pošalje tačan iznos na računu.)

Količine nisu realne za Srbiju, gde je grejanje na struju najpovoljniji oblik grejanja, usled pogrešne energetske politike.

U Evropi je cena pri većoj količini utrošene energije niža!!!, jer se kompanijama obično isplati da prodaju što više svojih usluga i proizvoda. Naravno u našoj naopakoj zemlji, sve je obrnuto. To je jedan od razloga zašto treba prodati EPS – da bismo imali dovoljne količine struje...

DRUGA VELIKA PREVARA SU IZNOSI. Na sajtu http://www.energy.eu/ jasno stoji da je cena za Sloveniju: 0.132 evra na 3,500 kWh godišnje, a za 7,500 kWh to 0.113 evra po kWh, dok u tekstu na B92 stoji 0.1401 evra!

Cena za Dansku je tačna, 26.8 evrocenti i jeste najveća u Evropi. Naravno, za 3,500 kWh godišnje. Za količinu od 7,500 kWh, cena po kWh je 23.2 evrocenta!

TREĆA VELIKA PREVARA SU POREZI. Naime u cenama za druge zemlje su uračunati svi porezi! Cene za EU možete videti na: http://www.energy.eu/ gde jasno stoji „Incl. energy taxes & VAT.“ To znači da na cifru za Srbiju koja dolazi od EPS-a treba dodati PDV. Time 5 evrocenti postaje 6 evrocenti.

Dakle, prvih 5 koji se jave sa računom gde je prosečna cena po kWh 4.632 Din ili manja, imaju od mene po 1,000 Dinara!

Što se gasa tiče, opet postoji niz netačnih podataka.

Cena gasa u Bugarskoj je niža nego u Rumuniji, a time i niža nego u Srbiji (na B92 se tvrdi da je najniža u Rumuniji i da je jedino tamo niža nego u Srbiji). Ali to nije najniža cena gasa u Evropi (kako to tvrdi B92). Niže cene imaju i Letonija, Litvanija, Estonija.

Ako je cena gasa u Srbiji 0.35 evra po m3 bez poreza, onda je naša cena sa porezom 0.413 evra po m3. Time je naš gas skuplji i od gasa u Češkoj (bar na količinama preko 230 m3 mesečno).

*U tekstu je za odvajanje decimala korišćena tačka, dok u EPS-ovom izveštaju stoji zarez.

The ZenithOptimedia blog: 3 year old buying iPad apps - and what it means for the future

2010-09-24T17:02:00.000+02:00

The ZenithOptimedia blog: 3 year old buying iPad apps - and what it means for the future

Početak, II put

2010-09-12T21:47:00.001+02:00

Blog je očišćen, resetovan i spreman da ponovo bude aktuelan.