Trendovi: Napred - Nazad

Pročitao sam danas vest o strategiji Južne Koreje da do 2015. izbaci knjige iz škole i uvede tablete. Zanimljivo, je li?

Bilo bi "samo zanimljivo" da nisam naišao na komentare na vest sledeće sadržine: "Zar treba da jednu civilizacijsku tekovinu - knjigu, zamenimo takvim stvarima??? To meni vise nije knjiga i nikad biti nece. Mogu da zamislim dete koje uci da pise i da cita uz te tablete. Uzas!!!"

Užas ili ne?

Odmah mi se pojavila slika u glavi gde neko za vreme Gutemberga kaže: "Zar treba da jednu civilizacijsku tekovinu - usmenu reč, punu emocija, koja se prenosi oči u oči, i koja je interaktivna (možeš da prekineš onoga ko priča ako nešto nisi razumeo i zatražiš detalje ili objašnjenja) zameniti nečim tako hladnim i bezličnim kao što su identične kopije škrabotina na papirima. Uzas!!!!"

Uz obe priče dodao bih i onu о zameni ploča CD-ovima (isti argumenti, uglavnom emotivni: bezlično, bez duše/šumova, previše čisto)

Dakle, tableti su civilizacijska tekovina, kao i knjiga, ploča ili CD (s tim da su knjiga, ploča i CD prevaziđeni, o tome više u tekstu Ja ne čitam knjige, ja imam Internet).

Evo nekoliko argumenata koji govore u koristi tableta:

1. Ekologija

Ekologija je danas veoma važna.

Upotreba tableta umesto knjiga znači da nema nepotrebnog štampanja knjiga (koje niko neće da kupi, udžbenika koji zastarevaju, habaju se i sl.). Šta više, nema uopšte seče šuma (samo plastika :) ).

Verujem (nisam uspeo da iskopam podatak) da je potrebna električna energija za štampanje knjige veća od potrebne za čitanje iste na tabletu. Za pisanje je definitivno potrebna ista.

Znači više šuma i kiseonika, manje zagađenja u vazduhu, manje efekta staklene bašte, emisije CO2...

2. Pismenost

Kao što je štamparska mašina učinila pisanu reč dostupnijom većem broju ljudi (čitaj jeftinijom), isto to radi i tablet. Na Amazonu možete videti da su knjige za Kindle mnogo jeftinije od štampanih vezija. A da ne govorim o tome koliko treba vremena i novca da vam pošalju knjigu iz inostranstva (kad se samo setim koliko je moj Kotler putovao i na kraju i koštao...)

Mislim da Južnokorejska Vlada ima ovo na umu kao prvu stavku - smanjenje troškova u obrazovanju, to čini obrazovanje dostupnijim većem broju ljudi.

Znači da imamo za posledicu veću pismenost, i dostupnost novih podataka, metoda, otkrića.... ali i stručna znanja koja se brže razmenjuju (zamislite samo moguće efekte na medicinu: pronalazak leka za rak ili sidu)

3. Druge promene

Postoje i neke promene koje ovo povlači sa sobom kao što su suštinske promene značenja termina "da učimo zajedno" i sl. I ko zna šta sve još dobro može da se izrodi iz ovoga, a da mi sada ni ne možemo da pretpostavimo?

I dok mi tako u Srbiji  navlačimo ulevo i udesno, napred i nazad i kao mućkamo glavama, gledano sa strane jasno je da se vrtimo u krug i tapkamo u mestu.